Велики пријатељ српског народа Томаш Гарик Масарик

07.03.2022

Данас се обележава рођендан великог човека, државника, филозофа и првог председника независне Чехословачке Републике. Професор Томаш Масарик, познат као председник Ослободиоца, рођен је пре тачно 172 године, 7. марта 1850. године у Ходонину у Јужној Моравској. Најсимболичније је да је творац наше слободне и суверене државе рођен на граници Чешке и Словачке.

Томаш Г. Масарик је био један од главних бораца за независност Чеха и Словака у тадашњој Аустроугарској. Током Првог светског рата живео је у избеглиштву, где је све време посветио дипломатској борби за будуће признање планиране независне Чехословачке. Без његових напора, државу би било тешко успоставити.

Није непозната чињеница да Масарикови дипломатски напори и путовања по свету нису били лаки са техничке тачке гледишта. Путовање су му омогућили пријатељски настројени Срби, који су му током Првог светског рата издали неколико дипломатских пасоша. Прву од њих издалo je априла 1915. године српско посланство у Паризу и амбасадор у Француској Миленко Веснић. Други пасош је Масарику такође издала париска амбасада септембра 1915. године.

Током априла 1916. године будући председник Масарик се у Лондону састао са српским премијером Николом Пашићем и престолонаследником Александром Карађорђевићем, а Масарик је у својој књизи Светска револуција похвалио пријатељске разговоре и координацију две стране у антиаустријској политици.

Трећи српски пасош Масарику је издала амбасада Србије у Лондону, али овога пута на лажно име због његовe безбедности. Задржани су само иницијали ТГМ. Српски пасош је био на име Томаса Џорџа Мартина, наводног писца из Бруклина у САД и сина оца пореклом из Србије. О томе сведоче блиски односи и пријатељство које је Масарик одржавао са Србима, када су били вољни да му у свему задовоље и помогну у обезбеђењу. Пасош је издат 12. априла 1917. године, након чега је Масарик отпутовао у Русију.

Нешто мање позната је чињеница да је Масарик много пре рата блиско сарађивао са Србима. Био је умешан у бројне политичке случајеве, на пример, против аустроугарске управе Босне и Херцеговине и у многим другим случајевима. 1912. настојао је да помогне у ублажавању тензија између Аустроугарске и Србије након анексије Босне и Херцеговине. Масарик је био ватрени присталица Срба и категорички се борио за распиривање антисрпске политике.

Такође нису много позната Масарикова размишљања током ратних година и намеравано повезивање будуће чехословачке државе са Србијом. Предвиђени коридор би повезивао две државе како би се спречило ширење немачког утицаја. Масариков првобитни план укључивао је чак и кадровске везе између Чешке и Србије преко једног монарха. У каснијим ратним годинама, он је одустао од ове намере.