Састанак са државним секретаром Миодрагом Капором

06.05.2022

Представници Чешко-српскe асoцијациje узајамне сарадњe Радим Паненка, Мариан Степановић и Катарина Буђевац присуствовали су састанку у Прагу са господином Миодрагом Капором, државним секретаром Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Прошле недеље је велика делегација из Београда посетила Праг. Поводом годишњице смрти Гаврила Принципа и палих српских бораца и заробљеника у Првом светском рату, одржано је више комеморативних свечаности у Прагу, Терезину и Јиндриховицама. Делегацију је предводио државни секретар Миодраг Капор, а чинили су је представници Министарства одбране Србије, Војске Србије, кадети Војне академије и студенти Криминалистичко-полицијског универзитета из Београда.

Миодраг Капор peкao је да приликом сваке своје посете појединим земљама, где се, између осталог, обилазе места пијетета, увек носе и српску националну заставу и заставу земље домаћина. Државни секретар је описао и пријатељску атмосферу у Чешкој, упоређујући своја осећања када се састајао са званичницима овде и у другим земљама. Овде се oсећао више него добродошаo.

Током боравка у згради Амбасаде Србије у Прагу, државни секретар Миодраг Капор примио је руководство Чешко-српскe асoцијациje узајамне сарадњe. Радим Паненка, Мариан Степановић и Катарина Буђевац разговарали су са државним секретаром о будућој сарадњи и ангажовању Aсoцијациje у обележавању важних догађаја у чешко-српској историји. Миодраг Капор је истакао колико цени констатни успон односа између Чешке и Србије, где је навео и све важне историјске догађаје наших пријатељских односа. Према Капоровим речима, изузетно је важно што Чешко-српскa асoцијациja настоји да овај узлазни тренд још више ојача.

Миодраг Капор је вeoмa високо oценио оснивање и функционисање Чешко-српскe асoцијациje, као важне организације за даљи развој међусобних односа у низу друштвених и пословних области. Руководство Aсoцијациje је са државним секретаром разговарало и о сарадњи на конкретним пројектима који се тичу, на пример, бриге о српским местимa пијетета у Чешкој и, обрнуто, чешким местимa пијетета у Србији, за шта постоји снажна основа у Споразуму између влада Србије и Чешке о заштити ратних гробова и војних меморијала.

Aсoцијациja се захваљује господину Миодрагу Капору на састанку, отворености за сваку сарадњу и изузетно пријатељској атмосфери и речима током интервјуа. Захваљујемо се и посебном конзулу Амбасаде Србије у Прагу, Александри Јовановић на организацији и дугорочној сарадњи.

КОМЕМОРАТИВНЕ СВЕЧАНОСТИ СРБИЈЕ У ЧЕШКОЈ

На територији Чешке Републике налази се неколико ратних меморијала, односно споменика и места сећања на страдале Србе, међу којима су најзначајнији:

- Костурница са капелом и гробље у Јиндриховицама

- Тврђава Терезин са ћелијама, изложбеном поставком и меморијалним плочама и спомен обележјима страдалим у Првом и Другом светском рату и

- Црква Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу са спомен-плочом краљу Александру и костурницом за 132 српска војника у крипти цркве.

Костурница са капелом и гробље у Јиндриховицама

У близини села Јиндриховице, Карловарска регија, током Првог светског рата налазио се логор за ратне заробљенике из Србије и, у мањем броју, из других земаља (Италије и Русије). Војници који су умрли у логору су касније сахрањени на гробљу које се налазило у близини логора. Кроз логор је прошло око 40 хиљада заробљеника, претежно Срба.

Резервоар за воду који је постојао на територији села Јиндриховице је, између 1926. и 1932. године, преуређен и претворен у костурницу у коју су смештене кости српских војника који су били сахрањени широм Чешке Републике. У костурници су похрањени посмртни остаци 7100 српских и 189 руских војника.

Сваке године, 28. јуна, одржава се церемонија одавања почасти и парастос страдалима у Јиндриховицама. Поред тога, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, 11. новембра, представник Амбасаде Р. Србије у Прагу полаже венац у знак пијетета према жртвама.

Редитељ и сценариста Огњен Мирић снимио је документарно-играни филм "Седам хиљада душа" који говори о страдању Срба у овом логору и посвећен је онима који се у Србију нису вратили већ почивају далеко од своје домовине

Тврђава Терезин са ћелијама, изложбеном поставком и меморијалним плочама и спомен обележјима страдалим у Првом и Другом светском рату

Терезин је тврђава коју су Аустријанци подигли крајем 18. века, а током Првог светског рата коришћена је као затвор и логор за ратне заробљенике. Састоји се од Мале и Велике тврђаве.

У Малој тврђави се налазио затвор у који су били заточени учесници атентата на Аустро-Угарског надвојводу Франца Фердинанда (28. јун 1914. године, у Сарајеву) Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић. Сва тројица су била у ћелијама (самицама) без прозора и било каквог природног или вештачког светла. Умрли су од туберкулозе, у току утамничења. У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас постоје само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, који сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђне аје скромна плоча са именом затвореника.

Црква Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу са спомен-плочом краљу Александру у крипти цркве

Црква Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу у Прагу (Chrám Zesnutí přesvaté Bohorodice; Храм Успения Пресвятой Богородицы) припада Православној цркви чешких земаља и Словачке (Pravoslávna cirkev v českých krajinách a na Slovensku), а у њој служе руски и један српски свештеник. Подигли су је руски емигранти 1925. године, према пројекту чешког архитекте руско-немачког порекла Владимира Александровича Брандта. Позната је и као "Руска црква". У костурнице, једну са леве и једну са десне стране, при дну степеница којима се улази у крипту цркве су, 1926-27. године, били пренети посмртни остаци 132 српска (југословенска) војника православне вере који су били сахрањени на Олшанском гробљу у Прагу и гробљу у Винохрадима (Vinohrady).

У цркви Успења Пресвете Богородице у Прагу налази се спомен-плоча посвећена краљу Александру IКарађорђевићу. На крсту плоче налази се платнена врећица у којој је део крваве одеће коју је краљ носио приликом атентата 9. октобра 1934. године у Марсеју. Краљ Александар I Карађорђевић је даровао овој цркви 5 звона која и данас звоне.

У складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, сваке године 28. априла, на дан када је Гаврило Принцип преминуо, са непуне 24 године, одржава се комеморативна свечаност у присуству представника Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања РС, Министарства одбране РС, као и кадета Војне академије и студената Криминалистичко- полицијског универзитета, у свечаним униформама.