Министар Селаковић: Интервју за Чешко-српску асоцијацију узајамне сарадње

07.09.2021

Интервју Чешко-српске асоцијације узајамне сарадње са министром спољних послова Републике Србије. Са министром су разговарали Радим Паненка и Мариан Степановић.

Како би описали садашњи изглед чешко српских односа?

Односи између Републике Србије и Чешке Републике су односи између две пријатељске, братске земље, два пријатељска братска народа, два народа која су у прошлости била много ближа и много више сарађивала него што ми то данас, као млађа генерација људи, знамо. На првом месту зато што су ти односи, поготово у 19. веку и почетком 20. века, били везани за однос између Срба и Чеха да би се после првог светског рата створиле две веће државе, у чешком случају Чехословачка, у српском случају Југославија. Југославија више није имала оно што је онда имала Краљевина Србија, а после другог светског рата тај српски предзнак у односима са чесима је гуран у страну. Данас, то су две државе које су заједно загледане у будућност, које једна другу помажу и добро сарађују.

Чешка Република снажно и принципијално подржава Републику Србију на њеном путу европских интеграција. Чешка Република је један од најзначајнијих инвеститора присутних управо овде у Србији, односно то су чешки привредници. За нашу привреду све важнији економски партнер јесте управо тржиште Чешке Републике, са којом претходне три године бележимо и суфицит у спољно-трговинској размени. Ако упоредимо наше економске односе у овој години 2021, дакле ми смо у 2020.-oj години имали 1,2 милиадре евра робне размене и само у првих шест месеци ове, 2021. године то је 721,1 милиона евра, што показује итекакву тенденцију раста и потенцијал, који још увек стоји неискоришћен и за који верујем да ће бити искоришћен у времену које је пред нама. У сваком случају, оно што се догодило претходних дана и да тиме закључим одговор на Ваше питање, када је у Скопљу промовисана наша иницијатива Отворени Балкан, иницијатива председника Вучића, која обједињава Србију, Северну Македонију и Албанију, можете да видите, да су министри спољних послова Вишеградске четворке међу којима је и министар спољних послова Чешке, први поздравили такву инициjативу, као нешто изузетно добро, не само за економско повезивање нашег региона, већ изузетно важно и за европску перспективу, али и за сваку од појединачних економија у нашем делу Европе и по моделу Вишеградске групе. Нешто што ће сигурно донети много добра Србима, Албанцима и Македонцима.

У којим областима видите могућности за побољшање и за даљи развој наших односа?

Несумњиво је да постоје могућности, када је реч о економији и ако причамо о европским интеграцијама. Када је реч о европским интеграцијама, Чешка нам пружа тако чврсту и јасну подршку, да је немогуће замислити да та подршка буде снажнија и боља. Када говоримо о економији, простора за сарадњу итекако има. Подсетићу вас само да је претходни министар спољих послова Чешке, долазивши овде у марту месецу ове године, у госте на мој позив, са собом повео први пут после епидемије короне једну озбиљну групу чешких привредника и да смо одржали српско-чешки привредни форум овде. Ти представиници наше две привреде су разговарали о конкретним пројектима у којима постоје изузетно важне и велике шансе за продубљивање наше економске сарадње, како на пољу енергетике, тако и на пољу Зелене агенде, свакако и савремених технологија пољопривреде. Готово да нема поља економије у коме ми не можемо да развијемо своју сарадњу и први пут смо имали озбиљно интересовање за проширење наше сарадње у области туризма, односно, интересовање које дошло са чешке стране за улагања у бањски туризам у Србији, јер су наши пријатељи, наша браћа Чеси заиста у средњој Европи можда на месту број један по развијености бањског туризма. Тада су се и приликом посете председника Вучића Прагу, у мају месецу ове године, чула и нека врло конкретна интересовања чешких привредника за ту врсту улагања у нашу земљу. Оно што мислим да не треба да запоставимо и где треба и да продубљујемо даље да градимо своју сарадњу су свакако сарадње на пољу културе, науке, образовања, јер не треба да заборавимо чињеницу, да смо и ми Срби и ви Чеси два словенска народа, која говоре језицима, који су истога корена и да је управо то оно што нас чини суштински још ближим у односу да друге.

Овогодишња посета председника Вучића Прагу била је веома успешна, као што је и јавно приказано. Како ће ова посета да се истакне у односима двеју земаља?

Могу да кажем да је сусрет двојице шефова држава, двојице председника, свакако нешто, чему се може дати историјска димензија. Несрећне деведесете године су пролазиле на начин да се велика Југославија распала у крвавим ратним сукобима, да се у Србији након тога спроводила једна тешка економска транформација и ми смо фактички у ситуацији, да своје односе са Чешком Републиком, у новије доба, градимо управо у овим годинама, чији смо не само непосредни сведоци, него можемо слободно рећи и актери. Дакле, на нама, на овој генерацији је да поставимо темељ будућих односа сарање између Србије и Чешке. То је и управо то, што чине наши председници, што чини председник Александар Вучић и председник Милош Земан. Сваки њихов сусрет са једне стране одише и оним братским, пријатељским односом, искреним односом двојице великих и озбиљних државника, али и оним што је практична страна тих односа. Дакле, имали сте прилику и да видите да је током посете Ческој Републици председник Вучић био у прилици да се сретне, не само са носиоцима државне власти, већ и са озбиљим приврединицима, да разговара о конкретној сарадњи, али и да видите да то није била обична посета. Србија је онолико, колико је могла, у том тренутку гледала и да братском чешком народу помогне у борби против пандемие covida19, поклањајући вакцине. Са друге стране били смо у прилици током те посете да чујемо и изјаве председника Земана, које су сваког Србина дотакле, баш тамо где је то вероватно председник и желео, а то је право у душу. Нас словене од осталих народа негде вероватно и разликује то што неретко умемо да помешамо емоције са рацијом, што најчешче није добро, али показује нашу црту људскости.

Што се тиче извињења, које је мислим историјско, ја сам током разговора са председником Вучићем њега питао, да ли мисли да ће се и неко други извинити. Он је рекао да је то могуће и да је председник Земан био први, али не и последњи. Шта мислите Ви?

Да сте питали било кога у Србији пре неколико година, да ли је могуће и да ли је реално да се очекује извињење некога за оно, што се у Србији дешавало у првој половини 1999. године, вероватно не постоји ни једна кредибилна особа, која би вам рекла да је то могуће. Овако, после тог извињења председника Земана, много тога не изгледа толико немогуће. Оно у шта сам потпуно уверен јесте, да ће време учинити да не буду ретки у свету они који ће успети да разумеју српску причу. Та прича није једноставна, она није лака, а најбољи начин да покажемо праву страну те приче, јеcтe, да ми у Србији много више, много вредније радимо и да покажемо да смо један нормалан европски народ, један слободарски народ, који се читаве своје историје борио за своју слободу, борио за праведне циљеве, борио за исправне вредности. Да ли је то једноставно? Hије, али ћемо то најбоље доказати и показати тиме, што ћемо радити много на себи, што ћемо радити више него други и што ћемо показати колико је у овом народу и у овој држави, Србији, велики потенцијал, да у будућем времену она буде уважена онолико, колико јој то припада и да буде посматрана онако, како треба да буде посматрана, као један народ такве историје, такве културе, али и таквог озбиљног односа према својој будућности.

У садашњости опет јачају спољни притисци због Косова и Метохије. Зашто су Бриселски споразуми неуспешни и шта је захтевала албанска страна?

Притисци су присутни, притисци ће бити јачи, што је Србија јача. Србија је успела економски озбиљно да се уздигне. Када погледате основне економске показатеље у последњих неколико година, када видите да ће Србија у овој години бити у самом врху европске листе по економском расту и да је прошле године, која била најтежа година за све, тај раст био међу најбољима у Европи, дакле ми смо прошле године имали -0,9% раст бруто друштвено производа, а већ у првих шест месеци ове године бројке су такве, да нам дају за право да прогнозирамо до краја ове године за Србију раст од 7 до 7,5% бруто друштвеног производа. Ретке су, готово непостојеће европске земље, које ће бити у таквој ситуацији. То помаже нама, који смо у систему власти у Републици Србији, дакле председнику Вучићу, премијерки и читавој влади, да на један много озбиљнији начин водимо ову земљу и доносимо добробит нашим грађанима. Са друге стране, Београд је суочен са политичким проблемом или изазовом, који нема готово ниједна европска држава, то је проблем везан за Косово и Метохију. Наша позиција је ту потпуно јасна и ја ћу искористити ову прилику да је још једном потврдим. Дакле, ми смо посвећени дијалогу као једином рационалном начину за трагањем решења, политичког решења за проблем, који постоји на простору Косова и Метохије. У тај процес дијалога смо ушли чиста образа и потпуно чистих мисли, без икаквих задњих мисли и резултат тог дијалога јесте Први Бриселски споразум, до кога је дошло у априлу месецу 2013. године. Спровођење тог споразума показало је колико смо кредибилан партнер и колико са нама, када се нешто договорите, будите уверени да ће то тако и бити. Са друге стране тај процес је показао колико Приштина није кредибилан партнер, јер када погледате Бриселски споразум, видећете, да у низу обавеза које у њему постоје, постоји само једна обавеза Приштине и то да формира Заједницу српских општина, док су све друге обавезе, обавезе Београда. Београд је све до своје последње обавезе испунио, Приштина није ни ту једну једину обавезу. Последњих месеци сведоци смо обнављања процеса дијалога, који је показао колико је ситуација заиста комплексна и колико је, са једне стране, нама стало до преговора, до изналажења решења, док Приштина са друге стране није вољна да поштује оне обавезе којима је сама приступила и које је потписала. Шта излази из такве ситуације? Излаз сигурно није напуштање преговора. Ми остајемо верни дијалогу, ми ћемо у тим преговорима, који се одржавају под окриљем, односно, уз гаранције Европске уније остати и даље присутни и својим ставом и својим понашањем, сведочићемо нашу посвећеност дијалогу, али није то само посвећеност дијалогу, то је посвећеност очувању мира и стабилности у овом делу Европе. Све што смо успели да постигнемо од својих економских резултата, од својих резултата на свим друштвеним пољима, успели смо захваљујући томе што смо имали мир. Тај мир нам је омогућио тако добре резултате и омогућио нам је да је данас Србија много кредибилнија и на Западу и у центру Европе, где је раније имала велики проблем са истим тим кредибилитетом, тако да од тог свог пута ми нећемо одустати, а са друге стране борићемо се како год знамо, умемо и можемо да нашим сународницима, припадницима српског народа, који живе на Косову и Метохији, омогућимо живот који ће бити безбеднији и који ће бити достојнији човека у Европи у 21. веку, колико год то био тежак и велики изазов.

Реците ми, какво је Ваше лично мишлење о понашању абанских лидера? Када сам читао, нисам могао да верујем, да је за њих била проковација служење литургије у цркви у Приштини. Читао сам и о неким покушајима за фалсификовање историје о косовској битци. Шта Ви лично о томе мислите?

Шта да Вам кажем? Шта год ја лично мислио то се не коси од онога што и званично мислим. Званично мислим да је таква врста понашања у најмању руку неозбиљна и да она ником ништа добро не доноси, нити може да донесе. Када је реч о провокацијама и служењу литургије, рећи ћу вам, пошто сам био присутан тим разговорима, када се састанак завршавао Председник Вучић је рекао да жели да замоли приштинску страну да се уздржава од било какве врсте изазивања нестабилности или провокација и да чувамо хладне главе, да сачувамо разум и да разум превладава у свeму, на шта је приштинска страна одреаговала, да они нису ти који провоцирају и да провоцирају они, који како су рекли у "Милошевичевим црквама служе литургиjе". На то ни бриселска страна, ни ми, нисмо имали ништа друго да кажемо. Са друге стране, када говорите о томе и оно што јесте једна врста историјског ревизијонизма или инжењеринга, пре инжењеринга него ревизијонизма, на Косову и Метохији, када погледате од онога што је присутно, од културне баштине, историјске баштине, духовне баштине, ви на сваком кораку видите трагове у континуитету дугог, вишевековног живота српског народа на том простору. На Косову и Метохији је наша средњовековна држава доживела свој зенит. Наша средњовековна српска православна кутура је на подручју Косова и Метохије оставила своје највредније трагове постојања. Наши средњовековни манастири, али нису то само средњовековни манастири, наши средњовековни манастири који су под заштитом UNESCO-а и велики трагови постојања наших средњовековних градова и мостова, сведоци су да су ту Срби живели вековима. Косовска битка из 1389. године представља један од основних темљних ослoнаца онога, што јесте српски национални идентитет. Када сте суочени са свиме тиме, онда можете да или прихватите то као чињенице које постоје, што људи из Приштине не желе да прихвате или да покушате то да негирате, али како да негирате да су Срби саградили манастир Високе Дечане, када је то гробна црква српског шефа државе из тог времена, дакле српског краља чије свето тело почива у тој цркви. Онда се служе различитим врстама измишљања и пласирања нетачних информација. Нека они раде свој део посла, ми ћемо да радимо свој. Јер наш је посао оно што јесте истина о нашој култури, о нашој великој културној баштини. Ја кажем нашој, дакле она јесте српска, али она је и хришћанска и европска. Она је нешто, што је допринос српског народа хришћанској и светској цивилизацији. На нама је да ширимо истину о томе. Можете да будете суочени са различитим покушајима историјског инжењеринга, али на крају увек, када изнесете праве аргументе и када их заступате на сваком месту и када се борите, онда имате шансу и да победите. Ако се не борите, ако ћутите и ако сте повучени, онда од тога нема ништа.

Упозорили сте да ћете реаговати у случају да албанска страна не буде хтела да испоштује Вашингтонски споразум. Шта то тачно Приштина жели да спроведе?

То питање које сте ми Ви упутили тицало се на првом месту активности повлачења признања једнострано проглашене независности такозваног Косова. Ја сам рекао управо то што сте рекли, да смо ми кредибилан партнер и са кредибилним партнером када направите договор, ви знате на чему сте. Кредибилан партнер никада није тај који је прекршио оно што је договорено. Тако је и у овом случају са Београдом. Београд је кредибилан партнер, он ће то и остати, а онај који не буде кредибилан, он ће свакако морати да се суочава са последицама својег понашања.

Ви сте причали о манастиру Високи Дечани, ми смо сада у суботу посетили манастир и видели смо да је веома чуван од стране војника КФОР. Питање је у којој мери су сада, у овом тренутку, српски споменици и манастири угрожени?

Мислим да су угрожени свакако, јер када погледате у континуитету, можда то Вама сада не изгледа тако, али када само ставите на папир и погледате листу, колико пута је на различите начине покушан напад на Манастир Високи Дечани, на братство манастира, на имовину манастира, колико пута сте имали прилике да у јавном дискурсу званичника из Приштине слушате о ономе што се директно коси са интересима Манастира Високи Дечани, колико пута сте били у прилици да видите неспремност приштинске стране да спроведе сопствену судску одлуку, којом се Манастиру Високи Дечани враћа отета имовина, којом се инсистира на изградњи магистралног путног правца поред самог манастирског комплекса, који у сваком смислу угрожава манастирски комплекс, онда вам је јасно у којој мери је присутна и угроженост самог Манастира Високи Дечани. Када ми говоримо овако, може некоме да звучи уверљиво или неуверљиво, али сам веома задовољан чињеницом да сте посетили Mанастир Високи Дечани и да сте са једне стране могли да се уверите колико је то једно величанствено мeсто. За мeнe, који сам путовао много и сада путујем, можда једно најлепше место на свету, али ја сам ту субјективан. Оно што је објективно и оно што можете да сагледате и видите, је један бисер светске и европске хришћанске културе и духовности, који је окован у бодљикаве жице, кога чувају наоружани војници, припадници НАТО-a и схватите да је то једини манастир на свету који НАТО војници чувају. Ако је то тако, онда је то довољан знак, колико је један такав споменик угрожен. Са друге стране, ако погледате у нешто, што се није тако давно догодило, ако погледате 1999. годину, ако погледате 2004. годину, ако гледате и пратите сваког дана шта се догодило од првог јануара ове године до данас, када видите колико је повећан број инцидената, када видите колико је других цркава и манастира на Косову и метохији нападнуто, девастирано, опљачкано или спаљено, онда вам је јасно да је то опасност која је реална и да то није нешто што је имагинарно. У сваком случају и последња одлука четрдесет четвртог заседања комитета UNESCO-а за заштиту материјалне баштине, која је потврдила да средњовековни српски споменици културе на Косову и Метохији остају на листи угрожене баштине под заштитом UNESCO-а, јасан је доказ и потврда да је угроженост наших споменика, наших цркава и манастира реална.

Које би било по Вашем мишљењу идеално и трајно решење за Косово и Метохију?

Идеално и трајно решење мора да се огледа у компромису, а компромис је оно, што је одрживо, што је обострано прихватљиво и што је резултат договора између Београда и Приштине. Ако ме питате шта конкретно то решење подразумева, да то може било ко да вам каже, он би Вам то до сада рекао. Чињеница да до тог решења мора да се дође у договору јесте оно што отежава да вам било ко други каже, како оно треба да изгледа. У сваком случају, ми ћемо се борити жестоко да ствари вратимо на онај терен, на коме оне треба да буду. То јесте терен разговара, то јесте терен поштовања онога што су основни принципи и јавно право. Да покажемо, на такав начин, да се боримо и да покажемо целом свету да једностраност никада никоме није ништа добро дала. Оно што је за нас изузетно важно и што показује кроз своју спољну политику Србија, кроз своје иницијативе наш председник Србије јеcтe, да смо ми суштински заинтересовани за изградњу озбиљних односа са албанским народом на Балкану, са бошњачким народом, да желимо да са свима развијамо озбиљне односе, економску сарадњу, да покажемо колико нас је у суштини мало, пред једном Европом или пред читавим светом, да бисмо се толико свађали и делили. И када прођу сви сукоби и све несугласице, ми опет остајемо да живимо на овим просторима. Ако живимо на овим просторима и не сарађујемо, никоме неће бити добро, а ако живимо овде и сарађујемо, онда свима нама може да буде много боље.

За крај, да ли желите нешто да нам поручите у вези наше нове Чешко-српске асоцијације узајамне сарадње, коју смо основали у циљу одржавања односа наше две земље, повезивања у културном, образовном и економском смислу?

Свака врста удруживања наших народа, чешког и српског народа, кроз различите облике, да ли су то иницијативе, организације, асоцијације,удружења, јесте нешто што је добродошло. Уосталом, на крају није ни питање како се зовете, већ је много важније шта ви можете да постигнете. Ја желим да изразим једно уверење да ћете у вашем будућем раду успети неке ствари о којима сте појединачно, дакле свако од вас појединачно, маштали и размишљали да урадите, да ћете доћи у прилику да их сада реализујете. Што се нас тиче, као Министарства спољних послова Србије, пружаћемо вам увек пуну помоћ и подршку и у нама ћете имати једног озбиљног партнера, не само за разговор, већ и за заједничко деловање, тамо где то може свима да нам донесе добро.