Ивица Дачић: Чеси су наши пријатељи и браћа кроз целу историју

19.10.2021

У интервјуу Чешко-српској асоцијацији узајамне сарадњe, председник Народне скупштине Републике Србије Ивица Дачић говори о међусобним односима две земље, хвали њихов ниво и захваљује Чешкој на помоћи у преговорима о приступању ЕУ. Дачић помиње и спољнополитичке приоритете Србије или ситуацију у вези са Косовом и Метохијом.

Господине председниче, у ком правцу се по Вашем мишљењу развијају односи између наше две земље? Ове године контакти Чешке и Србије били су прилично интензивни.

Ако се за неке две земље може рећи да имају праву традицију великих и пријатељских веза без икаквих спорова и неспоразума кроз своју историју, онда су то Србија и Чешка. Не постоји област у којој историјски нисмо сарађивали на пријатељски начин. Поштујемо једни друге и наши народи су веома блиски. Да су међународни односи бар упола добри од оних између Србије и Чешке, свет би био срећан. Сусрети и разговори наших државника су чести, и у Прагу и у Београду се састајемо неколико пута годишње, имамо много заједничких тема и интересовања. Наше компаније добро сарађују, међусобна трговина прелази милијарду евра годишње, чак и у време пандемије. Чешке компаније су међу великим инвеститорима у Србији, запошљавају много наших људи.

Чешка је снажан заговорник приступања Србије Европској унији, искрено јој тo жели и много нам помаже на овом путу, на чему смо захвални. Ваша земља нам је узор, јер је њен пут ка ЕУ један од најуспешнијих у источној Европи. Користимо ваше искуство и надамо се да ћемо у блиској будућности бити у истом европском друштву.

До интензивирања сарадње две земље дошло је углавном после посете председника Вучића Прагу у мају. Како то оцењујете?

По много чему, то је била посета коју ћемо памтити. Какви су заправо наши односи најбоље сведоче сусрети у Прагу, који знатно превазилазе уобичајене билатералне односе неких земаља, јер показују да међу нама владају јаке пријатељске и братске емоције. То што се председник Земан извинио нашем председнику Вучићу због умешаности у бомбардовање 1999. године је чињеница коју Србија никада неће заборавити. Наш народ је са великим поштовањем и дивљењем дочекао речи председника Земана. Ове речи су потекле од великог државника и пријатељског чешког народа. Председник Вучић је у име Србије, на пример, узвратио обећањем премијеру Бабишу у виду поклона од 100.000 вакцина "Pfizer", које су стигле у Праг у року од десет дана од обећања. Чуо сам да је Чешкој обећана донација вакцине од ЕУ неколико месеци раније, али не знам да ли су дошле до вас.

Током ваше посете Прагу у септембру ове године било је речи о ближој сарадњи наша два парламента. Како то изгледа у пракси?

Имамо одличну сарадњу и комуникацију. Моја посета Прагу била је део континуиране дискусије између наших парламената, јер развој наших односа није само сусрет са председницима, већ и другим представницима. У последњих неколико година у Београду су више пута боравили представници чешког парламента, чланови Одбора за европске послове, Одбора за одбрану, Одбора за спољне послове, Одбора за науку и образовање. За нас су међусобне дебате изузетно важне, посебно зато што желимо да чујемо чешке колеге и њихово искуство у одобравању реформских закона који ће помоћи у испуњавању критеријума за чланство у ЕУ. Парламент је у срцу овог процеса и ми смо веома активни у том погледу и поздрављамо сваку врсту помоћи. Ову помоћ заиста добијамо од наших чешких колега. У будућности се радујем још једном сусрету са председником Народне скупштине Радеком Вондрачеком, са којим сам се срео пре две године као министар спољних послова. Имамо много тема за разговор, наш парламент је веома заузет, радимо на промени Устава, а под нашим окриљем се развијају политички партијски разговори о изборним условима, а развијамо и редовну законодавну активност.

Србија годинама тражи чланство у Европској унији, али се услови у Бриселу често мењају. Како се овај процес развија?

Србија је много напредовала на свом европском путу у последњих неколико година, то је приоритет наше државе и све наше институције и друштво у целини су томе посвећене. Не крећемо се онолико брзо колико бисмо желели, колико заиста заслужујемо, и сматрамо да су наше реформе и прилагођавање европским правилима много даље него што сама ЕУ признаје кроз број отворених и затворених поглавља приступних преговора. Наш статус и брзина достизања пуноправног чланства не зависе само од нас, већ и од уније која је често фокусирана на друга питања. Као резултат тога, проширење не напредује тако брзо колико бисмо желели и како би требало да буде. Свесни смо да пријем нових чланица није баш популаран међу неким државама чланицама, јер ово питање више не доноси гласове европским политичарима. Међутим, то није случај у Чешкој, јер је њен глас и подршка нашем приступању ЕУ снажан и веома важан за нас. Као и глас многих других пријатељских држава у Европској унији.

Неки Србији замерају широку спољнополитичку оријентацију. На чему заснивате своју спољну политику?

Као председник парламента, али и као дугогодишњи министар спољних послова, могу да вам потврдим да Србија има веома јасну и принципијелну спољну политику, чији темељи леже у неколико кључних националних интереса. Пре свега, реч је о отворености и сарадњи. Европска унија је наш приоритет, али пре свега сарадња са традиционалним пријатељима Србије, као што је Чешка, или регионалним земљама и суседима које Србија покушава да уједини кроз пројекат Отворени Балкан или многе друге пројекте. Покушавамо да уклонимо економске баријере из земаља нашег региона, као што то чине земље чланице ЕУ једна другој. Нема разлога да чекамо да ЕУ отклони препреке размени добара на нашим границама, можемо их сами уклонити.

Имамо партнерства и блиске везе са Сједињеним Државама, радећи билатерално на њиховом сталном побољшању, са обзиром на то да су биле на најнижим нивоима у нашој заједничкој историји у последњих неколико деценија.

Русија и Кина су велики економски и политички партнери Србије и ми немамо интереса да те односе нарушавамо из било ког разлога. Ту пре свега мислим на санкције Европске уније Русији. Србија им се није придружила и никада не планира да то учини.

Дугорочно питање је решавање питања Косова и Метохије. И поред свих дешавања и инцидената, да ли се ситуација креће ка решењу?

Наш дијалог о Косову и Метохији под окриљем ЕУ траје више од 10 година. И сам сам био део тога од самог почетка и као председник Владе потписао сам Бриселски споразум 2013. године. Као особа која је све време била део овог процеса, слободно могу да кажем да смо ми најодговорнија и најконструктивнија страна у овом споразуму. Међутим, дијалог је поново у ћорсокаку и то није први пут. То се дешавало много пута и никада наша страна није била одговорна за то. Приштина и ми смо одувек желели да пронађемо компромис, то смо годинама потенцирали и у складу са тим се и понашали. Тога су свесни сви у Бриселу и Вашингтону. Али не видимо никакву вољу код косовских Албанаца, без обзира ко је у влади. И њихове владе се често мењају.

Током једне од последњих рунди разговора у Бриселу, где је био и наш председник Вучић, албанска страна је изнела неке захтеве за промену историје. Да ли заиста мислите да неко озбиљан може да приступи овом правцу разговора?

Не знам каква је будућност овог процеса, јер зависи углавном од међународних посредника ЕУ и САД. Они знају да напредак зависи пре свега од Приштине и њеног понашања, али то морају да реше међу собом.

Какав утицај на све ово има укупна безбедносна ситуација у свету? Шта кажете о тренутном развоју као дугогодишњи шеф дипломатије?

Забринути смо због наглих политичких и безбедносних промена и имамо разлога за то, јер је Србија централна држава на Балкану кроз коју се ломе интереси многих великих глобалних и регионалних земаља. Ми смо мала земља и потребна нам је стабилност у свету око нас да бисмо могли да идемо напред. Велике кризе као што су Авганистан, миграције и пандемије не играју на карту наших амбиција и интереса. Показали смо способност да се успешно одупремо таквим кризама. Подсећам да је Србија у самом светском и европском врху у борби против пандемијске кризе у здравственом и економском смислу. Али волели бисмо да овакве глобалне кризе не дођу, јер нам је потребна стабилност, без које не можемо у потпуности да реализујемо сав наш потенцијал, који није мали.

У сваком случају, Србија је спремна да учествује у решавању свих међународних проблема, а више пута смо доказали да смо партнер на кога и највећи могу да се ослоне.