Дан државности Србије. Годишњица првог устанка и савременог Устава

15.02.2022

Србија данас обележава Дан државности - Сретење. Обележава почетак Првог српског устанка против османске власти 15. фебруара 1804. године и проглашење Првог српског устава 15. фебруара 1835. године, познатог као Сретењски устав Кнежевине Србије.

Државни празник 15. фебруар је истовремено државни и верски празник Србије. С једне стране, Дан државности се обележава у односу на два значајна национална догађаја о којима смо говорили на почетку овог текста. Овај празник има исту тежину као и 28. октобар за Чешку, када такође славимо државност и обележавамо сећање на успостављање прве чехословачке државе 1918. године.

15. фебруар има верског садржаја за Србију јер је данас хришћански празник Сретење Господње, који подсећа на дан када је Богородица први пут донела новорођеног Исуса у јерусалимски храм.

Први српски устанак против доминације Османског царства, који је почео 15. фебруара 1804. године, означава се као васкрс српске државе. Срби су тада били ослабљен народ, који је могао да нестане са историјске карте света. Вековима су били потлачени и премештани, разбијени географски и у смислу сопственог идентитета. Уместо оставке, одлучили су да заблистају старом снагом и моћи, а устаници предвођени славним Карађорђем Петровићем започели су почетак краја вишевековне османске власти над Србијом и Балканом у селу Орашцу.

Цела борба за стицање слободе позната је као Српска револуција. Устаници су били вођени визијом будуће слободне и независне Србије као модерне европске државе. Иако је први устанак угушен, Турци више нису могли да газе српску жељу за слободом у земљи. Неколико година касније долази и други устанак под вођством Милоша Обреновића, који је резултирао признањем српске аутономије и кнежевским положајем Обреновића.

У Крагујевцу је 15. фебруара 1835. проглашен Сретењски устав Кнежевине Србије, што је био неповратан корак од феудализма ка демократији, од Оријента до Европе. Био је то први устав модерне Србије, који се описује као један од најлибералнијих у Европи тог времена. "Сретењски устав је драгуљ европске уставности у првој половини 19. века. У западној Европи су тада постојали устави, али је Србија тада била окружена моћним апсолутистичким монархијама. За нас је овај устав, који је имао много прогресивних, модерних и либералних одредби, био прва основа српске државности", рекао је српски историчар права професор Сима Аврамовић. Сретењски устав је дакле почетак модерне Србије.

Обележавање Дана државности почело је у Београду уочи самог празника, када је са Савских тераса на Калемегданској тврђави одјекнула свечана артиљеријска паљба уз највише државне и војне почасти, подизање државне заставе и интонирање химне. Током самог празника председник Александар Вучић доделиће највише државне почасти и обратити се нацији.